Para u Srbiji nema!

i u džepovima raznih lopova. U običnom životu pojavljuju se u prometu nekretnina I to samo na kratko. E, u tom momentu ih treba drpiti. Ko to uspe da organizuje na duže staze, taj je rešio problem para za sva vremena. Da bi se to uspelo, treba ući u zakonsku regulativu i tamo naštimovati neke delove mašine. Ako se ima u svojim redovima dovoljno karika u lancu, jasno je da je stvar moguće sprovesti.

Nije se imalo odakle više otimati od naroda. Mislim na stvarne pare, ne na zajedničku imovinu za koju je već razrađen sistem otimanja. Stvarne pare kod naroda ne postoje, ali se zato taj narod baškari po kućama i stanovima za čije održavanje nema para. To znači da će u skorijoj budućnosti početi rasprodaja nekretnina da bi se prešlo u manje i preživelo. Tu su sad dva momenta mogućeg bogaćenja. Prvi je za one malobrojne koji imaju pare i koji se ogleda u kupovini kvalitetnih nekretnina za male pare, a drugi je opet za njih, jer su oni ti koji su sebi sad naštimovali zakone i uzimaju ogromnu proviziju na svaku transakciju preko ugovora. Nije trebalo mnogo mudrosti za ovo, ali se oni nisu setili sami, setili su se ljudi koji su umešani u materiju od samog početka ili od školske klupe. Ljudi koji pišu knjige i uče studente datoj materiji. Ljudi koji školuju ministre.. Imamo tako s jedne strane zakonodavnu vlast povezanu kroz sve instance i nivoe do te mere da može da izmišlja zakon koji joj se isplati i sa druge strane advokate koji bi to da spreče, iz prostog razloga što postoji namera da se oni isključe iz posla, a koje bi običan narod u ovom slučaju morao doživljavati kao svoje predstavnike, jer će svaki ponaosob građanin višestruko biti oštećen. Građani će, kao prvo, sada morati mnogostruko više da plaćaju nešto izmišljeno, a kao drugo, te pare neće ići onamo gde su ranije išle - u državnu kasu - kad je čovek mogao to da doživi kao svoj doprinos zajedničkoj državi, nego u privatne džepove. U privatne džepove koji su jasno obeleženi. Imamo 94 džepa notara i džepove onih koji su sve ovo morali i mogli da dozvole. Kad kažem džep – zamislite to kao poveći džak, jer se radi o ogomnim količinama novca.

Ovo se čini kao fantastična ideja od koje ne bi trebalo odustati, ako je ikako moguće. Ako nije, onda treba izdržati što duže, jer svaki dan donosi nove pare, pa što bi se prekidao dotok? ! Bar još malo i ovako je krivica već uveliko prebačena na drugu stranu.

Vrlo smešna situacija – narod kune advokate zbog zastoja i u isto vreme plaća desetostruke tarife u odnosu na ranije.

Uvek je narod sam kumovao svemu što bi ga kasnije snašlo. I za ovo u čemu smo sada nije nam kriv neko tamo. Krivi smo sami.