Kad tamo, kod Vuka...
- font size decrease font size increase font size
Pitam se...
kako se treba ponašati kad te nešto muči a živiš pod autoritarnim režimom gde se ne sme govoriti slobodno?! Neki dan se vozim tramvajem. Bilo nas je tek tu i tamo rastrkanih po vozilu. Kad kod Vuka ulece dvadesetak Roma . Imali su od 10 – 17 godina recimo. Naravno, odmah su u prednjem delu, gde sam i ja sedeo, napravili guzvu i galamu, pa sam krenuo da proveravam gde mi je šta po dzepovima. Pokusavao sam da nateram sebe da razmišljam kako su to predrasude i kako su to ipak deca. Pokusavao sam da se ne secam priča o presretanju starijih sugradjana po stepenistima zgrada. Onda je krenulo: “Ša je ša me gledas ?!” Naravno niti sam koga gledao, niti sam naseo na provokacije, mada je bilo tesko jer su, odjednom svi krenuli sa – “ša, koji te gleda, jel ovaj, šje šagleedas?!” . Zapitao sam se šta se to promenilo, zašto i bez ovog iskustva imam nekakve nove fobije ovakve vrste - ne osecam da je pametno krenuti negde na trčanje ili sam noću u šetnju. Ne znam, takav imam osecaj, a otkud sad to?
Imam utisak da je toj deci neko dao instrukcije da su sada ekstremno zaštićeni I da mogu da rade šta god hoće. Neko putem te dece sprovodi dodatni pritisak na gradjane. (Da budem precizan – Maloletni gradjani , romske nacionalnosti vrse pritisak na ostale gradjane)
Sad se tu već prisećam nedavnih dogadjaja sa maltretiranjem novinara od strane policije, upadanjem u stan i otimanjem racunara, a sve u nameri da se u startu prekine diskusija na temu koja ima svoje uzroke. Ti uzroci nisu zasnovani na nacionalnoj netrpeljivosti, već na nečijoj manipulaciji.
Znam da smo pod stranom upravom i da nas driluju po svakom pitanju, i da tim strancima nije u interesu da se Srbi dosete da u svemu tome nešto nije u redu i da sve liči na plan.
Foto: Kurir
Ako bismo se dosetili da postoji razlika u tome da Srbija nema pravo ni da postavlja pitanja , a da, na primer, Francuska može da izbacuje gradjane koji im nisu po meri ili uopšte EU da nam nameće dokumenta o readmisiji koja ne bi normalan čovek potpisao, možda bi morali ponešto da objasne. Ali, oni su suviše vešti u takvim radnjama jer im je to u tradiciji a i imaju ogromno iskustvo. Pitam se da li su naši političari samo glupi ili ima tu još nešto? Sigurno sad neću napisati da je neko primio mito jer nemam dokaze za to (mada se nameće zaključak), ali, onda, za tvrdnju o gluposti postoje neoborivi pisani dokazi.